mesto za vasu
reklamu

Artikli

  • Pravilan rad donosi uspeh Na putu od prvih teniskih koraka, pa do osvajanja šampionskih titula, poznavanje osnova biološkog razvoja dece, kao i specifičnosti rada sa mlađim uzrasnim grupama, umnogome će doprineti njihovom boljem razumevanju, kao i planiranju treninga i sportskog uspeha budućih takmičara.  
  • Tranzicija iz juniorskog u profesionalni tenis Svako može reći da "želi da postane najbolji teniser na svetu", ali je mali broj onih kojisu spremni da se žrtvuju i "plate cenu" da to uistinu i ostvare.  
  • Na drugom kraju sveta Da ništa nije večno i da su sportski uspeh i slava prolazni, kao i da su stalne promene prisutne na vrhu teniske piramide, svesni su i čelnici u američkoj teniskoj federaciji (USTA), čiji su igrači do pre izvesnog vremena činili polovinu najuspešnijih u top deset u obe seniorske konkurencije, muške i ženske.  
  • Intervju sa Robertom Lansdorpom u Los Andjelesu Ako je suditi o vrednosti jednog trenera po dostignućima njegovih igrača, onda gospodina Roberta Lansdorpa možemo sa pravom smatrati jednim od najznačajnijih i najuticajnijih teniskih stručnjaka od pojave profesionalnog tennisa do danas. On je jedinstven po tome što je trenirao četri igrača, od njihovih najmladjih juniorskih dana, koji su bili na vrhu teniske rang liste: Trejsi Ostin, Lindzi Devenport, Pita Samprasa, i Mariju Šarapovu.  

Tranzicija iz juniorskog u profesionalni tenis

Svako može reći da "želi da postane najbolji teniser na svetu", ali je mali broj onih kojisu spremni da se žrtvuju i "plate cenu" da to uistinu i ostvare.

Biti profesionalac u bilo kom sportu je veoma zahtevno, ali baviti se uspešno profesionalnim tenisom je po mnogim kriterijumima jedno od najzahtevnijih zanimanja u svetu vrhunskog sporta. Poznato je da zbog visoke internacionalizacije takmičenja teniseri provode u proseku više od četrdeset nedelja godišnje putujući sa jednog kraja planete na drugi, igrajući u različitim vremenskim uslovima (na otvorenim i pokrivenim igralištima) i na različitim podlogama. Takav višegodišnji način života zahteva posebno istreniranu, adaptiranu, disciplinovanu i visoko motivisanu ličnost koja poseduje izuzetne kvalitete u raznim domenima.

Roger Smith with players

Put do ostvarenja snova mladih igrača stoga nije ni malo lak i na njemu se nalazi dosta izazova i prepreka kojima treba odoleti i koje treba premostiti. Svaka karijera je na svoj način posebna i zato je teško reći koja je magična formula potrebna da bi se ostvarila uspešna karijera u svetu profesionalnog tenisa. Tako smo svedoci da veliki broj uspešnih visoko rangiranih juniora ne nadje svoje mesto i ne pokaze pravu vrednost medju seniorskom teniskom elitom. Razloga ima više i problemi sa kojima se mladi igrač i njegova najbliža familija suočavaju prilikom ove tranzicije najčešće su tehničke prirode: jednostavno nepoznavanje sistema takmičenja u kojem mladi igrač treba da nastavi svoju karijeru, zatim sredina u kojoj se igrač nalazi i uslovi koje treba omogućiti za njegov nesmetan napredak i razvoj i na kraju (što se često nalazi na čelu ove liste) nalazimo na problem koji ometa ostvarenje celog plana - problem finansijske prirode.

hose higueras i donald young

Odluka o tome kad će teniser poćeti da se bavi profesionalno bavi ovim sportom je prilično individualna i statistički gledano uočljivo je da se devojke na taj korak odlučuju u dobu od 15 i po godina u proseku, dok muškarci to čine nešto kasnije u dobu od oko 17 godina. Raspon je veoma širok tako da odredjen broj prelazi u profesionalce u pubertetskim godinama, neki po završetku juniorske karijere, dok se jedan mali broj oproba u tim vodama posle završetka studija (američki koledz igrači).

Generalno gledajući najbezbolniji način tranzicije za juniore koji su najbolji u svojim sredinama bio bi odigravanje medjunarodnih turnira u organizaciji ITF-a (internacionalna teniska federacija), koji su u stvari ogledalo profesionalnog tanisa u malom (svetska rang lista, igranje grend slem turnira, velika posećenost mečeva, medijska pažnja, odigravanje turnira širom sveta, prisustvo agenata velikih sportskih menadzerskih firmi). Najbolje plasirani igrači na kraju godine dobijaju šansu da u narednoj godini odigraju nekoliko velikih profesionalnih turnira (bez kvalifikacija) i mogućnost da zarade prve ili nove poene na svetskoj seniorskoj rang listi.

transition into pro tennis

Učestvovanje na profesionalnom turnirima najnižeg nagradnog fonda Futures i Challengers (Fjucersi i Čelindzersi) je jedna stepenica koju igrači moraju da premoste na putu do velikih turnira. Nagradni fond na fjucersima je od 10 – 15000 dolara (kod zena 10-25.000) i u nadleznosti su ITF-a, dok su Čalendzersi u nadležnosti ATP-a (asocijacija teniskih profesionalaca) i oni su viši nivo turnira gde je i nagradni fond veći (50-100.000 dolara), kao i mogućnost za osvajanje većeg broja poena, što donosi veću šansu da se jednog dana učestvuje na ATP i WTA (ženska teniska asocijacija) turnirima kao i na onim koji se nalaze na vrhu turnirske piramide - Open turnirima (Francuske, Vimbldon, US Open i prvenstvu Australije). Potrebno je napomenuti da pobednicima teniskih turnira pripada samo oko 15% novca od ukupnog nagradnog fonda, finalista dobija upola manji ček i tako dalje istim redom.

vasillios psiras and eliot

Kakvi će biti početni uspesi svakako zavisi i od sredine u kojoj se igrač priprema za takmičenja, kakvi su uslovi za rad i pod kakvim stručnim nadzorom se odvija ceo proces priprema. U ovoj fazi (tranzicija u profesionalni tennis) samo udaranje loptice nije više od primarnog značaja, koliko niz sitnih činioca (sredina, uslovi, trener) koji prave značajnu razliku. Brojni su primeri igrača koji su napustili mesto boravka u mladim godinama u potrazi za boljim uslovima treninga, što se analizirajući njihovu celu karijeru smatra za jednu od važnijih i dobrih odluka, a i takav "nomadski" način života sa promenom mesta odigravanja turnira, nužno će ih kasnije pratiti za sve vreme priprema i takmičenja.

korina at work

Pored adaptiranja na česta putovanja, promene časovnih zona, različitu hranu itd, mladi igrač na psihološkom planu mora biti svestan i činjenice da posle uspešne juniorske karijere najčešće dolazi period gde će jedno vreme da gubi više mečeva nego što će da pobedjuje,što je za "nepobedive" juniore jedan stran osećaj koji ne poznaju. Da bi se sve ove napred nevedene teškoce prevazišle i nastavio kvalitetan rad u dobrom okruženju potrebno je pre svega vreme, zatim strpljenje i dosta novca. Poznato je da je u proseku novim igračima na profesionalnom nivou takmičenja potrebno najmanje dve godine (ponekad i duže) uspešnog igranja da bi se osetio neki značajniji finansijski priliv. U tom periodu potrebno je snositi trokove putovanja, smeštaja, trenera, pa se zbog priliva novca od turnirskih nagrada i rashoda za učestvovanje na istim, ne vidi neka značajna korist, i to je upravo vreme kad oni koji okružuju igrača (roditelji, sponzori) treba da učine sve da se pobrinu oko nalaženja finansija potrebnih za nastavak karjiere, tako da sam igrač bude poštedjen trošenja dodatne energije i ne oseća taj pritisak na svojim ledjima, već da se bavi svojim poslom - tenisom.

tennis

Uz sve ranije pomenuto za nesmetano funkcionisanje zacrtanih planova neophodno je stalno imati na umu da je zdravlje tenisera uvek najvaznije i da jedino zdrav i potpuno spreman igrač moze odgovoriti zahtevima vrhunskog tenisa. Vodeći računa o pripremama (nikada ne početi trening ni meč bez dovoljnog zagrevanja), potpunom saniranju trenutnih povreda (nikada ne igrati povredjen ni poluzalečen), kao i izbegavanju svih potencijalnih rizičnih sportskih aktivnosti (menadzerske firme često ovu stavku unose u ugovor sa igračima), teniska karijera će se produžiti i to će omogućiti igraču da dostigne svoj igrački i svakako i finansijski maksimum.

Julija Boserup orange bowl

Na kraju ako se postavi pitanje šta je to što čini razliku izmedju najboljih i onih koji nisu uspeli da dostignu svoj najviši domet, uočiće se da postoji nešto što je zajedničko za sve mlade igrače koji su uspeli u svetu profesionalnog tenisa, nešto što svaki vrhunski takmičar poseduje, i čto nema veze sa genetskim nasledjem niti bogatstvom, nevidljiva snaga koja vodi igrača i pomaže mu da ostvari postavljeni cilj: a to je iskrena želja za napretkom, uspehom i pobedom, želja tako jaka da je igrač uvek spreman da se odriče trenutnih zadovoljstava, da vežba napornije i da ode uvek jedan korak dalje u ostvarenju svojih snova. 

Sveto Matović